Svojstva jednokomponentnih materijala

Različite vrste podova često je moguće izvesti jednim tehnološkim postupkom pri tome koristeći različita sistemska rešenja. Ukoliko postoji mogućnost izbora između jednokomponentnih i dvokomponentnih sistema, izvođači češće odaberu jednokomponentne proizvode. Oni su za izvođača lakši za upotrebu, bez potrebe za mešanjem komponenti. Greške pri mešanju su isključene kao i problemi sa zamešanim a neiskorišćenim materijalom. Rezultat takvog izbora od strane podpopolagača utiče na razvoj novih proizvoda koji se uglavnom planiraju kao jednokomponentni, a sistemske preporuke takođe se baziraju na jednokomponentnim materijalima kada je to moguće. Opis materijala kao jednokomponentni i „spreman za upotrebu“ često se koriste kao sinonimi.

Materijali, s obzirom na konačnu namenu (npr. kao predpremazi, mase za izravnavanje ili lepkovi) izrađeni su od različitih sastojaka. Rezultat toga je da različiti proizvodi, iako su svi opisani kao „spremni za upotrebu“, imaju potpuno različita svojstva u pogledu sušenja i stvrdnjavanja. Relativna vazdušna vlaga drastično različito utiče na različite vrste materijala, s čim je većina izvođača upoznata. Nepoznavanje tipičnih svojstava sušenja i stvrdnjavanja materijala u nepovoljnim radnim uslovima na lokaciji ugradnje, vrlo brzo može prouzrokovati štetu koju izvođači, zaneseni vlastitim iskustvom sa ranije korišćenim materijalima, često ne očekuju.

 

U nastavku teksta opisane su vrste materijala koji se najčešće koriste za polaganje podnih obloga klasifikovani prema tipičnim grupama proizvoda i svojstvima. Praksa pokazuje da znanje o klasifikaciji materijala nije interesantno samo kao tema za raspravu u akademskim krugovima, nego može biti od pomoći i u proceni problematičnih situacija kod polaganja, kao i kod izbegavanja šteta i reklamacija. 

Jednokomponentni disperzivni proizvodi: disperzije su daleko najčešće korišćeni ne-mineralni materijali. Sastavljeni su od finih čestica polimera raspršenih u vodi, često uz dodatak punioca kao što je kreda. Područje upotrebe proteže se od gotovo vodeno tečnih proizvoda (kao što su disperzivni predpremazi) do gustih proizvoda (kao što su disperzvni lepkovi ili akrilne zaptivne mase). Sušenje je fizički proces pri kojem voda iz proizvoda ispari ili se upija u podlogu, a najčešće kombinovano. Proizvodi se stvrdnjavaju u procesu sušenja. Pojam „suv“ se u tom kontekstu koristi prilično trivijalno i na pogrešan način što je objašnjeno u delu o reakcionim smolama. U osnovi važe dva pravila: 1.) Što je viša temperatura, sušenje je brže; i 2.) Što je viša vazdušna vlaga, sušenje je sporije. To su dve generalno poznate karakteristike vezane za sušenje. 

Iako relativno retko, potencijalne štete mogu nastati ukoliko se elastične podne obloge lepe disperzivnim lepkovima u podrumskim prostorima. Tu je radna temperatura često ispod minimalne temperature potrebne za lepljenje (15°C), temperatura na površini poda često je još niža, a prisutna je i nedovoljna izmena vazduha koja je potrebna za normalan proces sušenja. Zbog toga relativna vazdušna vlaga u prostoru vrlo brzo doseže kritičnu vrednost od 75% ili više. Pritužbe da se lepak nakon 4 ili čak 8 časova nije osušio rezultat je takvih neadekvatnih klimatskih uslova u prostoru. Upravo iz tog razloga, iz perspektive proizvođača lepka, takve primedbe su neosnovane.

Jednokomponentni proizvodi na bazi rastvarača: koriste se u nisko-viskoznoj verziji kao predpremazi na bazi rastvarača ili u visoko-viskoznoj verziji kao lepkovi na bazi rastvarača za drvene podove ili kao kontaktni lepkovi. Zbog očiglednih poteškoća u pogledu zaštite radnog okruženja i ekoloških opasnosti ti proizvodi na glasu su kao problematični, te ih je smisleno zameniti proizvodima bez rastvarača uz zadržavanje tehničkih karakteristika. Kao i disperzije, proizvodi na bazi rastvarača takođe se stvrdnjavaju i suše, i to fizički, isparavanjem rastvarača. Što je viša temperatura, kraće je vreme sušenja. U slučaju ovih proizvoda, zavisnost od temperature je manje izražena nego kod disperzija na bazi vode. Iz tog razloga upotrebljivost proizvoda pri nižim temperaturama je raznovrsnija. To je presudan kriterijum za izbor ovih proizvoda. Na primer pri lepljenju rubnih traka u prostorima s niskim temperaturama (npr. na stepeništima) proizvodi se uspešno suše nezavisno od stepena relativne vlažnosti vazduha.

Jednokomponentni poliuretanski proizvodi: jednokomponentni poliuretani koriste se u nisko-viskoznoj verziji kao predpremazi, te u visoko-viskoznoj verziji kao lepkovi za drvene podove. Stvrdnjavaju se reakcijom vode s okolinom pri čemu nastaje ugljen dioksid. Poliuretanski proizvodi posebno su zavisni od minimalnog sadržaja vlage u vazduhu (zahtevaju min 40% relativne vlažnosti vazduha).

Ako se koriste kao predpremazi na suvim površinama, vrlo važno je voditi računa da je za stvrdnjavanje potreban određen stepen vlage iz vazduha u prostoru. Zbog toga se predpremaz ne suši jednomerno od unutra prema napolje, nego postepeno sa površinske strane. Debljina sloja takođe je važan kriterijum za postizanje zadovoljavajućih rezultata. Ako je predpremaz nanesen u previše debelom sloju, stvrdnuće se samo na površini, što sprečava prenos vlage kroz čitav sloj do podloge. Zbog toga će se vreme sušenja dosta produžiti, pa dvostruko duže vreme sušenja usled prekoračenja debljine nanosa nije ništa neobično. Ukoliko se predpremaz koristi kao zaštita od vlage u podlozi, što često zahteva nanos u dva ili tri sloja, količinu koju preporučuje proizvođač nije moguće naneti u samo jednom sloju. Nekontrolisano sušenje, u tom slučaju, ne samo da produžava vreme sušenja, nego i utiče na svojstva materijala u sprečavanju prodora vlage iz podloge, npr. pojava mehurova u premazu.

Autor: Dr. Norbert Arnold -  Direktor tehničkog razvoja proizvoda